недеља, 12. октобар 2014.

КАКО СЕ РАЗВИЈА БИЗНИС



ОДЛОМАК ИЗ РОМАНА ГЕНЕРАЦИЈА П ВИКТОРА ПЕЉЕВИНА

“Много тога што је Морковин говорио Татарски уопште није разумео. Једино што је јасно схватио из разговора била је шема функционисања бизниса у ери прве акумулације, и њена веза са рекламом.

- Генерално – говорио је Морковин – дешава се отприлике следеће. Човек узима кредит. За тај новац изнајмљује офис, купује џип чироки и осам картона смирнофа. Када смирноф нестаје, испостави се да је џип слупан, офис исповраћан, а кредит треба да се врати. Онда се узима други кредит – трипут већи од првог. Њиме се отплаћује први кредит, купује се џип гранд чироки и шеснаест картона абсолута. Када абсолут...

- Разумео сам – прекинуо га је Татарски. – И шта на крају?
- Две варијанте. Ако је банка, којој је човек дужан, криминална, њега у одређеном тренутку убију. Пошто других банака код нас нема, обично тако и бива. Ако је човек, напротив, и сам криминалац, онда се последњи кредит пребацује на Државну банку, а човек проглашава сопствени банкрот. У офис му долазе судски извршиоци, пописују празне флаше и избљуван факс, а он после извесног времена почиње све испочетка. Државна банка сад има своје криминалце, тако да је ситуација мало компликованија, али генерално слика остаје иста.
- Аха – рекао је Татарски замишљено. – Али нисам разумео какве то везе има са рекламом.
- Е, ту почиње оно најважније. Када је попијена отприлике половина смирнофа или абсолута, џип је још у возном стању, а смрт делује далеко и апстрактно, у глави човека, који је све то закувао, долази до посебне хемијске реакције. У њему се буди осећај бескрајне величине, и он наручује рекламни спот. 

При том он захтева да тај спот буде јачи него код других идиота. У новчаној противвредности, на то одлази отприлике трећина сваког кредита. Психолошки је све јасно. Отворио човек неко мало предузеће Еверест и умире од жеље да види свој логотипчић на првом каналу између БМW и Кока-Коле. Е, па ето, у тренутку када у глави клијента дође до ове реакције, на сцену ступамо ми.
Татарском се свидело то ми”...

Миливој Анђелковић

Нема коментара:

Постави коментар